advokat za porodično pravo u valjevu

Ostale oblasti prava

advokat za razvod

Nepremostivi problemi u braku često dovode do odluke o razvodu, što može biti težak i složen proces. Advokat za razvod i podelu imovine pruža podršku u rešavanju svih pravnih pitanja vezanih za razvod, od podele zajedničke imovine do regulisanja starateljstva nad decom. Stručna pravna pomoć osigurava da se interesi klijenata zaštite i postigne pravično rešenje u skladu sa zakonom.

I) Uopšte o braku

Duško Radović je rekao: „Brak se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi.“

 

Pravo i pravna regulativa utiču na svaki aspekt života. Da bismo odgovorili na pitanja o braku, moramo konsultovati zakonodavca. Pitanja poput toga da li brak može biti zaključen, kako se uređuju imovinsko-pravni odnosi, kako brak prestaje, i posledice za decu i bračnu tekovinu zahtevaju zakonodavne smernice.

Sva ova pitanja uređena su Porodičnim zakonom Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015, u daljem tekstu: „Zakon“).

Ovaj Zakon definiše brak kao zajednicu života žene i muškarca. Brak se sklapa na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Zakon naglašava da su istopolni brakovi zabranjeni u Srbiji. Brak sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred matičarem. Supružnici su ravnopravni u braku.

Da li je izbor budućeg supružnika zaista potpuno slobodan?

Generalno, svako je slobodan, u granicama prinudnih propisa, da izabere osobu sa kojom će zaključiti brak. Već smo naveli da brak u Republici Srbiji mogu zaključiti samo lica različitog pola. Pored ovog uslova, Zakon je predvideo i sledeća ograničenja u izboru supružnika koja, ako ne budu ispoštovana, dovode do ništavosti braka.

 
Smetnje za zaključenje braka su:

a) Bračnost – brak ne može sklopiti lice koje je već u braku;

b) Nesposobnost za rasuđivanje – brak ne može sklopiti lice koje je nesposobno za rasuđivanje;

c) Krvno srodstvo – brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji. U pobočnoj liniji brak ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, deca braće i sestara po ocu ili majci;

d) Adoptivno srodstvo – srodstvo zasnovano usvojenjem predstavlja smetnju za sklapanje braka;

e) Tazbinsko srodstvo – brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka, maćeha i pastorak. Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti brak između tazbinskih srodnika;

f) Starateljstvo – brak ne mogu sklopiti staratelj i štićenik;

g) Maloletstvo – brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života. Sud može dozvoliti sklapanje braka licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost za vršenje prava i dužnosti u braku;

h) Sloboda volje – brak ne može sklopiti lice čija volja nije slobodna (prinuda). Prinuda podrazumeva da je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika, pa je zbog toga sklopljen brak. Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika, odnosno trećeg lica.

Dejstva braka

U ovoj sferi reči Duška Radovića poprimaju pravi smisao. Međusobne odnose supružnika Zakon je pretežno prepustio njima samima, dok samo načelno predviđa sledeće:

  • Supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu
  • Nezavisni su u izboru rada i zanimanja
  • Sporazumno određuju mesto stanovanja i odlučuju o vođenju zajedničkog domaćinstva
  • Supružnici su dužni da se uzajamno izdržavaju

Imovinski odnosi supružnika u braku

Kada je potreban advokat za razvod i podelu imovine?

Imovinski odnosi u braku mogu postati komplikovani, posebno u situacijama kada dođe do razvoda. Zakon jasno definiše šta se smatra zajedničkom, a šta ličnom imovinom supružnika, ali praksa često pokazuje da su potrebni stručni saveti kako bi se izbegli sporovi. Advokat za podelu imovine pruža ključnu podršku u ovakvim situacijama, pomažući klijentima da zaštite svoja prava i postignu pravično rešenje.

Posebna imovina

Imovina stečena pre braka predstavlja posebnu imovinu supružnika. Imovina stečena tokom braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom takođe je posebna imovina. Svaki supružnik samostalno upravlja svojom posebnom imovinom.

Ako je tokom braka došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine, drugi supružnik ima pravo na novčanu naknadu. Ukoliko je došlo do značajnog uvećanja, drugi supružnik postaje suvlasnik te imovine u skladu sa svojim doprinosom.

Zajednička imovina

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose.

Zajedničku imovinu supružnika čini imovina stečena igrom na sreću tokom trajanja braka. To ne važi ako supružnik dokaže da je dobitak nastao od njegove posebne imovine. Takođe, zajednička imovina uključuje imovinu stečenu korišćenjem prava intelektualne svojine tokom braka.

Supružnici zajedničkom imovinom upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika. Supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima, s obzirom da su udeli supružnika kao zajedničara u zajedničkoj imovini neodređeni.

Zajednička imovina nakon prestanka zajedničkog života

Ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu. Štaviše svaki supružnik ima pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.

Supružnici se smatraju izvršili deobu zajedničke imovine ako su oba upisana kao suvlasnici u javnom registru. Upis se smatra izvršenim na ime oba supružnika, čak i kada je upisano samo na ime jednog. Ovo ne važi ako nije zaključen pismeni sporazum o deobi imovine. Sporazum ili bračni ugovor mora biti evidentiran u katastru nepokretnosti. Takođe, važno je ako je sud odlučivao o pravima supružnika na nepokretnosti.

Odgovornost za obaveze

Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supružnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini.

Supružnici odgovaraju solidarno za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života. Ovo se odnosi na obaveze koje po zakonu terete oba supružnika. Supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu, ima pravo na naknadu od drugog supružnika. Naknada se izračunava srazmerno udelu u zajedničkoj imovini.

Ugovori supružnika

1. Bračni ugovor

Supružnici mogu urediti imovinske odnose bračnim ugovorom na postojećoj ili budućoj imovini. Bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine. O tome javni beležnik stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

2. Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom

Supružnici mogu zaključiti ugovor na osnovu koga će jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajedničkom imovinom ili nekim njenim delovima. Ovaj ugovor može se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja. Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako nije drugačije ugovoreno. Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Ovaj ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

3. Ugovor o poklonu

Ako brak prestane razvodom ili poništenjem, uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se. Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku. Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.

Imovinsko – pravni odnosi vanbračnih partnera

Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor). Bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Prestanak braka

Brak može prestati na nekoliko načina: smrću jednog od supružnika, poništenjem ili razvodom. Poništenje braka se dešava kada je brak proglašen ništavim ili rušljivim, dok razvod predstavlja prestanak punovažnog braka. Prestanak braka razvodom ili poništenjem postaje pravnosnažan na dan donošenja sudske presude.

U slučaju razvoda, proces može uključivati i rešavanje složenih pitanja kao što su starateljstvo nad decom, alimentacija i imovinska prava. Advokat za razvod i podelu imovine igra ključnu ulogu u ovakvim situacijama, pružajući pravnu podršku i zastupanje kako bi se osigurala pravična i zakonita rešenja. Bez obzira na razlog prestanka braka, stručna pravna pomoć može olakšati proces i zaštititi prava svih uključenih strana.

Šta podrazumeva ništavnost braka?

a) Apsolutna ništavost braka

Brak je apsolutno ništav u sledećim slučajevima:

  1. ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave nisu bile potvrdne ili brak nije sklopljen pred matičarem
  2. u slučaju da nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika. Međutim, ovakav brak neće se poništiti ako je zajednica života supružnika naknadno uspostavljena
  3. ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika. Ipak, novi brak neće se poništiti ako je raniji brak u međuvremenu prestao
  4. ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje. Ali, ako ovo lice naknadno postane sposobno za rasuđivanje, brak je rušljiv
  5. u slučaju da su ga međusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. Ipak, brak između ovih tazbinskih srodnika ne mora se poništiti ako postoje opravdani razlozi
  6. ako su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik

Tužba za poništenje apsolutno ništavog braka

U slučaju da su brak sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matičarem

Ako brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika, a zajednica života supružnika nije naknadno uspostavljena

U slučaju da je brak sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika

Ako je brak sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje

U slučaju da su brak međusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka, a ne postoje opravdani razlozi za sklapanje braka između istih

Ako su brak međusobno sklopili staratelj i štićenik, tužbu za poništenje braka mogu podneti supružnici, lica koja imaju pravni interes da brak bude poništen i javni tužilac

Apsolutno ništav brak se može poništiti i posle njegovog prestanka, a pravo na podizanje tužbe za poništenje ništavog braka ne zastareva.

Dokazivanje ništavosti u slučaju dvobračnosti

U postupku za poništenje braka sklopljenog za vreme trajanja ranijeg braka, dokazi se prilažu sudu. Postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matične knjige venčanih. Ako tužilac ne može dokazati raniji brak izvodom, sud nalaže pokretanje parnice u određenom roku. Ako tužilac ne pokrene parnicu u roku, smatraće se da je povukao tužbu. Ako tuženi osporava punovažnost ranijeg braka, sud mu nalaže pokretanje parnice za njegov poništaj. Ako tuženi to ne učini u određenom roku, smatraće se da je odustao od tvrdnje. Sud odbija tužbeni zahtev za poništenje braka ako je raniji brak prestao pre glavne rasprave.

Rušljivost braka

Brak je rušljiv u sledećim slučajevima:

  1. ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda. Sud može dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku
  2. ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod prinudom. Prinuda postoji kada je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika i kada je to razlog za sklapanje braka. Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika odnosno trećeg lica;
  3. kada je na njegovo sklapanje supružnik pristao u zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. Postoji nekoliko vrsta zabluda o ličnosti. Ako je supružnik mislio da sklapa brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizičkoj ličnosti). Odnosno, ako je sklopio brak sa licem sa kojim je želeo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o građanskoj ličnosti), a supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao. Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. Odnosno zabluda je odlučujuće prirode.

Za razliku od apsolutno ništavog braka koji se ne može konvalidirati naknadnim otklanjanjem uzroka ništavosti, rušljiv brak može opstati i postati punovažan, ukoliko se otklone uzroci njegove ništavosti.

Tužba za poništenje rušljivog braka

Rušljiv brak može se poništiti iz sledećih razloga:

  1. Maloletstvo – supružnik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan može podneti tužbu za poništenje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja punoletstva. Roditelji maloletnog supružnika, odnosno njegov staratelj, mogu podneti tužbu za poništenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supružnika.
  2. Prinuda i zabluda – supružnik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uočena.
  3. Nesposobnost za rasuđivanje – supružnik koji nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sklapanja braka, a naknadno postane sposoban za rasuđivanje, može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasuđivanje, odnosno od dana pravnosnažnosti sudske odluke o vraćanju poslovne sposobnosti.

Pravo na tužbu za poništenje braka ne prelazi na naslednike supružnika. Ipak, naslednici supružnika mogu samo nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za poništenje braka. Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu za poništenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Razvod braka

Advokat za razvod braka i podelu imovine olakšava proces zaštite prava uključenih strana

 

Brak prestaje smrću supružnika ili razvodom, koji može biti sporazumni ili po tužbi.

Sporazumni razvod nastaje kada supružnici postignu sporazum o razvodu, podeli imovine i roditeljskom pravu. Uključuje i izdržavanje i odnose između dece i roditelja koji ne vrše roditeljsko pravo. Sud prihvata sporazum samo ako je u najboljem interesu deteta.

Ako supružnici ne postignu sporazum, supružnik koji želi razvod podnosi tužbu za razvod braka.

Sporazum o razvodu

Supružnici imaju pravo na razvod braka ukoliko postignu pismeni sporazum o razvodu. Ovaj sporazum mora uključivati i dogovor o vršenju roditeljskog prava, kao i pismeni sporazum o podeli zajedničke imovine. Kada je u pitanju roditeljsko pravo, supružnici mogu dogovoriti zajedničko ili samostalno vršenje roditeljskog prava. Takođe, sporazum treba da precizira iznos alimentacije koji će roditelj koji ne živi sa decom izdvajati za njihovo izdržavanje, kao i način održavanja ličnih odnosa između dece i roditelja s kojim ne žive.

Deo sporazuma koji se odnosi na podelu zajedničke imovine supružnika sud automatski prihvata. Sud ne pravidodatno ispitivanje da li je imovina podeljena pošteno i pravedno. Pitanja poput alimentacije, vršenja roditeljskog prava i kontakta s decom sud procenjuje samo ako su dogovori u najboljem interesu deteta. U ovim situacijama, stručan advokat za razvod i podelu imovine može biti od ključnog značaja za postizanje jasnog i pravičnog sporazuma.

Zbog toga ćemo svaki od napred navedenih elemenata sporazuma o razvodu u nastavku teksta detaljno objasniti:

Roditeljsko pravo i vršenje roditeljskog prava

Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu. To obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveštenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.

Roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

Zajedničko vršenje roditeljskog prava

Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno kada vode zajednički život. Oni roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava

Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta. Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta.

Samostalno vršenje roditeljskog prava

Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo u sledećim slučajevima:

  1. kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti;
  2. kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava;
  3. na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava;
  4. na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a zaključili su sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta.
  5. na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava

Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Sporazumom o samostalnom vršenju roditeljskog prava roditelj kome je dete povereno preuzima roditeljstvo. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Pitanjima koja bitno utiču na život deteta smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Izdržavanje

Iako je sporazum o razvodu braka prvenstveno usmeren na uređenje izdržavanja dece od strane roditelja koji ne živi sa njima, postoje situacije u kojima i supružnik ima pravo na izdržavanje nakon prestanka braka. Ovo pravo se može ostvariti najduže pet godina od dana prestanka braka. U izuzetnim okolnostima, kada supružnik koji potražuje izdržavanje nije u mogućnosti da radi zbog naročito opravdanih razloga, pravo na izdržavanje može se produžiti i nakon isteka ovog perioda.

Takođe, zakon predviđa mogućnost da majka deteta zatraži izdržavanje od oca deteta, što dodatno osigurava prava roditelja i deteta. Ove situacije često zahtevaju stručnu pravnu pomoć kako bi se jasno definisala prava i obaveze obe strane. Advokat za razvod i podelu imovine pružiće neophodnu pravnu podršku tako da supružnici mogu efikasno rešiti ovakva pitanja i postići pravičan dogovor koji poštuje sve zakonske odredbe. U nastavku teksta detaljnije ćemo obraditi ove specifične slučajeve i pravne opcije koje stoje na raspolaganju.

Izdržavanje supružnika:

Supružnik bez dovoljno sredstava za izdržavanje ima pravo na pomoć od drugog supružnika, srazmerno njegovim mogućnostima. Ovo pravo ima ako je nesposoban za rad ili nezaposlen. Supružnik koji je znao za uzrok ništavosti ili rušljivosti braka nema pravo na izdržavanje. Pravo na izdržavanje nema ni supružnik ako bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
Po istom principu, vanbračni partner bez sredstava za izdržavanje ima pravo na pomoć od drugog partnera, prema njegovim mogućnostima. Ovo pravo važi ako je nesposoban za rad ili nezaposlen.

Izdržavanje majke deteta:

Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdržavanje ima pravo na izdržavanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre porođaja i godinu dana posle porođaja. Nema pravo na izdržavanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za oca.

Izdržavanje maloletnog deteta:

Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Dužnost maloletnog deteta da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dužnost roditelja i krvnih srodnika.

Izdržavanje punoletnog deteta:

Punoletno dete nesposobno za rad i bez sredstava za izdržavanje ima pravo na pomoć od roditelja. Ovo pravo traje sve dok takvo stanje deteta traje. Dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja prema njihovim mogućnostima. Ovo pravo važi najduže do detetove 26. godine života. Ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava, dete ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika. Pravo na izdržavanje u ovom slučaju ostvaruje se od srodnika u pravoj ushodnoj liniji, prema njihovim mogućnostima. Punoletno dete nema pravo na izdržavanje ako bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje ili srodnike.

Kriterijumi održavanja izdržavanja

Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika, uzimajući u obzir minimalnu sumu izdržavanja. Potrebe poverioca zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine i prihoda. Na potrebe poverioca utiču i druge okolnosti značajne za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika zavise od njegovih prihoda i sposobnosti za zaposlenje i sticanje zarade. One zavise i od njegove imovine, ličnih potreba i obaveze da izdržava druga lica. Druge okolnosti takođe mogu biti značajne za određivanje mogućnosti dužnika.

Način određivanja izdržavanja

Izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu, s tim što se isto može odrediti i na drugi način, ali samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju. Sporazumi o zakonskom izdržavanju zaključuju se u obliku javnobeležničkog zapisa.

Visina izdržavanja

Poverilac izdržavanja može zahtevati određivanje visine izdržavanja u fiksnom mesečnom iznosu ili procentu od primanja. Ako se izdržavanje određuje u procentu od mesečnih primanja dužnika, taj procenat iznosi između 15% i 50%. Procenat se računa od primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Primanja uključuju zaradu, naknadu zarade, penziju, autorski honorar i slične izvore prihoda. Ako je poverilac izdržavanja dete, iznos mora omogućiti životni standard sličan onome koji ima roditelj-dužnik.

Trajanje izdržavanja

Izdržavanje može trajati određeno ili neodređeno vreme. Izdržavanje supružnika nakon braka traje najviše pet godina. Izuzetno, izdržavanje supružnika se može produžiti nakon pet godina ako opravdani razlozi sprečavaju rad poverioca.

Promena visine izdržavanja

Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Redosled u izdržavanju

Supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika. Krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje redosledom kojim nasleđuju na osnovu Zakona o nasleđivanju. Ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena.

Pravo na regres

Lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po Zakonu bilo dužno da daje izdržavanje. Ako je više lica istovremeno bilo dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je solidarna.

Prestanak izdržavanja

Izdržavanje prestaje u svakom slučaju:

  1. kada istekne vreme trajanja izdržavanja;
  2. smrću poverioca ili dužnika izdržavanja.

Izdržavanje može prestati:

  1. kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete;
  2. kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.
  3. izdržavanje supružnika prestaje i kada poverilac izdržavanja sklopi novi brak odnosno vanbračnu zajednicu. Supružnik čije je pravo na izdržavanje jednom prestalo ne može ponovo ostvariti pravo na izdržavanje od istog supružnika.
 

Razvod braka i podela imovine mogu biti emocionalno i pravno složeni procesi, zbog čega je važnu ulogu imastručan advokat za razvod i podelu imovine. Pravilno rešavanje imovinskih pitanja osigurava pravičnost i miran završetak bračne zajednice.

 

Potrebna vam je pravna pomoć u vezi sa nasledstvom ili raspodelom imovine? Advokatrska kancelarija Ranković pruža sveobuhvatne usluge iz oblasti naslednog prava.

Advokat valjevo kontakt

Imate pitanja? Pošaljite nam poruku ili nas pozovite.

Kontakt